О књизи: година / Аутор проповеди и расправа, које су сачуване углавном у белешкама његових ученика. Главна тема његових мисли: Божанство је безлични апсолут иза Бога. Божанство је несхватљиво и неизрециво, то је „потпуна чистота божанске суштине“, где нема кретања. Својим самосазнањем, Божанско постаје Бог. Бог је вечно биће и вечни живот, по Екартовој концепцији, човек је у стању да спозна Бога, јер у људској души постоји „божанска искра“, честица Божанског. Човек, пригушивши своју вољу, мора се пасивно предати Богу. Тада душа, одвојена од свега. узнеће се ка Божанском и у мистичном заносу, раскинувши са земаљским, стопиће се са божанским. Блаженство зависи од унутрашње активности човека Када више нема времена, ово је испуњење времена. Кад дана више нема, онда је дан готов. Заиста, тамо где се ово рођење мора догодити, тамо мора нестати свако време; јер ништа не спречава ово колико време и стварање.